ća – otići, od negdje (Hot ća! / odlazi/; On je od ća. / nije odavde.)
ćaća, m. – otac (Ive je pjunuti ćaća. / isti otac /; Mularija je rastepla ćaćino. / uništili starinu)
ćaknut, pridj. – nije potpuno pri sebi (On ti j’ malo ćaknut.)
ćakulat, gl. – čavrljati (Ona ti ni za delat, nego samo za ćakulat.)
ćakulon, m. – pričalica (Naš je Mate pravi ćakulon.)
ćakula, ćakuli, ž. – razgovor, ogovaranje (O polne su hitili ćakulu. / razgovarali su; Raznaša ćakuli po sele. / ogovara)
ćanpa, ž. – brbljalo (Ona ti je vela ćanpa.)
ćanpat al ćanparit, gl. – brbljati gluposti. (Već tri dni ćanpaju.)
ćanparija, ž. – bedastoća (Ki nasliša žensku ćanpariju?!)
ćapan, pridj. – luckast (Ne meri mu besedi aš je sled ćapan.)
ćapat, gl. – uhvatiti (Ćapat ću te za rit.)
ćapevat, gl. – hvatati (Su večer me ćapeval za ruku.)
ćapevanje, s. – rječkanje (To vaše ćapevanje obesite mašku za rep.)
ćaro, ćari se, pridj. – jasno, vedro
Su noć se bušali i vajali, kad je rasćaralo nisu se poznali.
će, gl. – hoće
Ki će kemu, lego svoj svojemu – nogu podložit.
ćedan, naćedan, m. – tjedan, drugog tjedna
Ćedan po ćedan pa se naberu leta.
ćela, ž. – tjeme
Z rumbicun je pokril ćelu, ma ne i bedastoću.
ćepa, ž. – ćuška, pljuska (Zadimel mu ćepu.)
ćepat, oćepat, gl. – pljusnuti, (ćuškati), ispljuskati (oćuškati) (Nemoj otroka ćepat aš će te on oćepat kad naraste.)
ćepnut, gl. – pljusnuti jednom (Ću te jedanput ćepnut, ćeš mučat!)
Ćić, Ćići, m. – stanovnici s obronaka Ćićarije (Milan Surina reče: Ćići i Brkini ne znaju za kunfini! / sloga, Ćići su Hrvati, Brkini Slovenci)
ćik, m. – opušak (Ne hiti ćik va travu!)
ćikat, gl. – biti nenavidan (Od kad je Ive spejal blagaricu, sused ćika.)
ćika, ž. – oteklina zuba (Ča ti narasla ta ćika?)
ćikabernica, ž. – pepeljara (Na stole ni ćikabernice.)
ćih, aćih, – zvuk kod kihanja
ćo, uzv. – uzvik dozivanja
ćorav, pridj. – slijep (I ćorava kokoš zrno najde.)
ću, ćeš, će, ćemo, ćete, te, gl. – prezent glagola htjeti (Ja ću i ti ćeš, ma oni te ju posensega prezet.)
ćućurelice, ž. – vrsta divljeg narcisa s veoma malim cvjetovima (s većim cvjetovima su prisunčići, a vrtni narcisi su ćuki)
ćuh, m. – dašak vjetra (Od mora j’ prišal ćuh vetra.)
ćuhat, zićuhat, gl. – slutiti, doznati (On će ćuhat, ćuhat, dokle ne zićuha istinu.)
ćuk, ćuki, m. – vrtni narcis (Rascvali se ćuki, pun ih je prezid.)
ćuknut, gl. – dodirnuti, lagano udariti (O pol noći ćuknut ću ti na poneštru.)
ćurit, ćuri, gl. – tinjati (Ni mrtav ne more na nebo ako lumini tako slabo ćure.)
ćutin, ćutit, gl. – osjećam, osjećati
Od kad san va penzije pol meseca živejen kot riba va vode, drugu polovicu ćutin se kot riba na suhen.