Arnešto Kvando Kvandićina

Do noveje Glavarove kući pride stara kuća va koj su  živeli Ernest Rade i njegova žena Karla. Ernesta su zvali Arnešto Kvando al pak samo Kvandićina. Bil je po arte tišljar, a art je vadil v Reke, pa je tamo neč i talijanski navadil, ma po fijumansku i s ten ˝quando˝ semo, ˝quando˝ tamo mu je ostalo Kvandićina, za sen ten ča to ni rad čul. Bil je h temu prez brk i bradi pa je to bilo za ča ga se je moglo štucigat. Po štature je bil jako visok, a Karla pak mićihna, ma žilava i delavna kod poslužiteljica va škole pul mojga oca. Koliko je ona koši drv prenesla z štali na Crekvine va školu, sigur da ni to ni sama zbrojila, za pet učionih, neč po skalineh zgorun, neč pak zdolun. A Arnešto je doma posejeval pul šparheta, pušil ako j´imel, ne pametin da je kadgod ča delal od svojga arta. Tišljarija je bila pod kuhinjun z jenen bankon, puno struga, ki zna od kega leta, sega posranega od kokoš ke su tu, va tišljarije, spale. Ja san tu, ki put, na banke čagod delal z blanjun, ma j´rabilo najprej vremena za banak počistit. Nekada je ta prostor, kade j´bila tišljarija, bil oprt, z voltami kontra Lokvine, pa su tu Grasćice prale robu va koritah, sklesaneh od kamena do zadnjega zida. To su se zvala perila, a takova su bila i pul Lokvi va Pelineh, pod taracun pred kućun Marti Memićinove. To se lepo vidi na starejeh slikah Lokvini (Zbornik II). Kad san bil počel hodit va školu je Kvandićina još užal po lete, po nedeje, boćevat na Crekvine, ma pokle slabo, al ni mogal, al pak ni imel š čen va žepe prit za storit ku partidu. Treba reć da je ta Arnešto bil od stare graske familije Rade, tega prezimena zdavna ni va Grade, zgleda da je Kvandićina bil od teh zadnji.