Kuća Zvanića Petrinega

Poć po skalineh okol Božinoveh se pride do kući Zvanića Petrinega, po dele i kako izgleda novejega vremena, ku je storil z beči keh je prnesal z Meriki. Kuća je na pod. Dole je za vreme prve okupacije bival kapelan Kuzma Jedretić. Devica njegova nas je pušćala na salu, kade je na jenen stalke sedel i neč prejidal jedan veli papagalo, va kega smo zabljeno gledali – to je bil jedini papagalo va Grade kega si mogal gledat, oni glavarov je bil za videt ga samo ako si ča nesal glavarice. Ta Jedretić je moral poć s Talijani ća aš je preveć š njimi držal.
Kad je šal va penžijon je tu prišal bivat Božo Dubrović z ženun i dvemi hćerami, od keh je jena već bila oženjena za talijanskega kapitana s ken je živela v Opatije. Ta Božo je proval delat z Rubeši da nastupe kod zbor za kanat, ma je bil već va leteh, ni mu jako šlo.
Goreka na pode je neko vreme bival veterinar, Slovenac ki se zval Cek. Imel je već naraslu hćer Veru i mićega sina kega su zvali Leksi (Aleks). Ta Cek je bil jako suh, malo spodoban duhtoru Daboviću. Frane Antičin, fantesina i za se čagod storit va to vreme bi mu užal zazijat: „Vera Cek – bušni drek!“ kad bi pasevala Vera.