Šćitarovi

Z drugu stran ove kući su Šćitarovi, ma se to ime familije ni čulo ni va vreme od kega zapisujen ovo ča pišen. S te kući je bila Mima, žena mojga barbi Mirota i mat Tončiću, mojmu pokojnemu kujinu.
Tu je bival veterinar Milan Rajšp, Slovenac, neko vreme, z svojun familijun. Za njen Šime Sironić, kateheta va Učiteljskoj škole z svojen braton Metodon ki je delal kod učitelj va vežbaonice. Žena ni bila š njen, ma je imel nekoliko dece sobun, jeno al dva od te dečini su imeli na nogah jedan prst više nego druga deca. Metod je više šetal po umejkeh s puškun, pa ga je va jenen ujil poskok, kad je rožice pobiral, a ni prej tega š čen malo pošušnjal da poskok pobegne.
Pokle je bival Stanko Oblak, pa neki žandarmi ki su bili oženjeni. Si su se promenjevali, samo je vavek ostajal Jure brijač va brijačije z strani na placu.
Treba još spomenut da je pred rat, ov zadnji, va toj kuće bival Orest Pezelj, duhtor, ki je prišal na mesto Dabovića, kad je on šal va penžijon. On je prvi imel va Grade radio-aparat, a otac mi je va Srbiju pisal da su poslušali govori preko tega radia, je govoril Hitler i pretil sen i sakemu, već je se dišelo na rat. Ta pak Pezelj je storil va butige, do Juretove brijačije, garažu i tu držal prvi automobil va Grade. Pametin da me je jedanput pejal do Drenovi, kamo je hodil kod duhtor jedamput na šetimanu. Znan da je auto bil Ford.