Plovanija

Va plovanije, veloj kuće do Ćulića su živeli kastavski plovani. Na pode vela sala i kancelarija plovanska, a na drugen pode su bile kamari za spat, za plovana, a za devicu ne znan na ken pode je bila kamara. Pokojna mat moja je spominjala popa Vrabeca Ivana i Antona Ellnera, da su bili plovani va Grade, računan da su bivali va ovoj plovanije. Kuzma Jedretić je bil kapelan, predaval je va Učiteljskoj škole veronauk i talijanski zajik, a plovani nisu nikada po školah va Grade čagod predavali, su imeli dosta drugega posla. Kad su šli Talijani ća je moral poć š njimi, je se preveć š njimi držal a to su naši ljudi pametili. Dobro pametin Adolfa Hvalu, slovaka al čeha po nacije, s ken smo se jako lepo slagali si mi ki smo va crekve kantevali, smo se skupa i fotografali pred crekvun sv. Jeleni. On je sako Novo leto storil doma kod jenu dobru marendu i seh bi nas pozval h sebe, kod zahvalu za to ča smo kantevali va crekve. Tu bimo dobro pojili i još boje popili, pa smo onda zakantali, a Hvala je to jako rad poslušal. Pokle je Hvala šal va Čabar, smo ga Zdravko Rolih, Vuko Juretov i ja trefili na konje i z crnogorskun baretun na glave kad smo jeno leto hodeć šli do Ljubljani i nazada.
Je prišal za plovana Ivan Žiganto ki je puno let ostal va Grade. To je bil ozbiljan i povučen pop, ma ni nijedan imel ča slabega za njega reć, kod da j´bil neč bolan ma ni to tel nijenemu priznat.
Si ti plovani su puku kastavskemu mašili mašu na staroslavensken zajike z knjig crkveneh ke su pisane z glagolicun. Na organe se čul kanat va našen zajike, nikada latinski. Samo Šime Sironić, Istrijan, katiketa va Učiteljskoj škole, je vavek mašil na latinsken zajike onu mašu za školani na 9 ur. Ma na organe smo mu odgovarali po naški. On ni znal čitat glagolicu mada je mogal to navadit tolike leta va Grade. Je po tiho mašil aš ni jako imel sluha, pa boje da se ni jako čulo ča latinski kanta.