dafki, m. – porez (Dafki su se pobirali i pred petsto let.)

dah, m. – udisaj i izdisaj (Nekako mu j’ težak dah.)

dahćat, gl. – dahtati (Pas va hlade dahće.)

daj, gl. – dati

Daj ča daš, magar vritnjak, samo da gren naprvo.

dajina, ž. – daljina (Dajina je prezela jubav, niš od ženidbi.)

danaska, pril. – danas

Ča j’ čera zasral, danaska liže.

dan na dan – svakodnevno

Ki dan na dan znaša i kuću zinese.

danja, ž. – davanja

Od obećanja do danja je čuda.

dat, gl. – dati (On će ti obećat, a ne dat.)

dat glas – glasati, glasovati (Gremo h Rubešan dat glas.)

dato – urođena darovitost

Ni sakemu dato se razumet.

datuli, ž. – plodovi datulja (Datuli su prnašali pomorci.)

daž, m. – kiša (Daž pada cel dan.)

dažjeno, pridj. – kišno (Dažjeno vreme je, zami lumbrel.)

dažji, gl. – kiši (Od jutro dažji kot s kabla.)

Zgor oblaka daž ne pada.

deboto, – vjerojatno (Deboto bin bil šal na mašu da ni onako padal daž.)

deca, dečina, ž. mn.- djeca (Deca, ala doma, Zdravomarija zvoni. Dečina, ča ne čujete zvon?!)

decimal, m. – vaga za vaganje težine do sto kilograma(Bog me ubil ako ti ona stane na decimal. /izrazito debela osoba/)

debul, pridj. – slab, bolestan (Nono je od čera neš debul.)

debuleca, ž. – slabost (Od jutro san na tašće, već me debuleca lovi.)

defekt, m. – kvar (Imeli su defekt na aute.)

deju, gl. – govore, pričaju (det – govoriti; Deju ča je je. / pričaju koještarije, stari izraz)

dek, m. – dekagram (Dek gore, dek dole, govoril je bekar i kuću zidal.)

dekorano, pridj. – ukrašeno

Za maškare su dekorali salu, muziku i sebe.

del, m. – dio (Ov del je sinu, ov del hćere.)

delat, gl. – raditi

Ni lahko ni saku noć delat va drugoj posteje.

delana zemja, – obrađena zemlja (Lahko j’ kopat ako j’ zemja delana.)

delav, pridj. – radin (Ive je delav čovek.)

delavac, m. – radnik (On van je dobar delavac.)

delavica, ž. – radnica (Ova delavica ima vredne ruki.)

Ima ruki delavice i oče strašjivice.

delavnica, ž. – radionica (Ovo van je delavnica va koj morete naručit brentu.)

delikat , pridj. – fin, izbirljiv (Delikat čovek neće se pojist.)

delikato, pril. – nježno (Otroka zami delikato v ruki.)

del, m. – dio (Del po del i razdavali su starinu.)

delit, gl. – dijeliti (Ki ume dobro delit, neće nikad bez šolda bit.)

delo, s. – posao

Boje pasa onisti ki ume delo podelit nego ga storit.

dentjera, ž. – umjetno zubalo

Od kad ima novu dentjeru more i sam sebe za rit ujist.

depeša, ž. – brzojav (Prej je prišal on nego depeša)

depožit, m. – mrtvačnica

Ni jedan va depožite ne pita jist.

deravica, ž. – žgaravica (Celo jutro me deravica muči.)

deru se, gl. – vrište, viču, galame (Deca se celo zapolne deru.)

dešperan, pridj. – razočaran (Ive je dešperan pak pije.)

dešperija, ž. – očaj (Od dešperije da j’ popil prvi žmuj, od navadbi si drugi.)

dešpet, m. – inat (Poć ću na dešpet tebe!)

dešpetjiv, pridj. – prkosan (Taj mali van je jako dešpetjiv.)

dešpetjivac, m. – inatljivac (Dešpetjivac jedan šmrkavi!)

dešpetat, gl. – smetati, uznemiravati (Otrok mi ne dešpeta, leh njigova mat.)

deštard, pridj. – tvrdoglav (Deštardemu tovaru i deštardemu otroku palica pomore.)

dešvat, gl. – uništiti

Loša žena dešva i kuću i muža.

detelina, ž. – djetelina (Našla san detelinu od četire pera, još samo da najden i srećicu.)

devica, ž. – sluškinja (Devicu su doma dopejali da gospa ruki ne oblati.)

Pametna devica va kuće gospodarica.

dežgracija, ž. – nesreća

Loš otrok je dežgracija va kuće.

dežgracijan, pridj. – sakat (Ni se dežgracijan rodil, ne.)

dežmetit, gl. – odbaciti

Bačvu moreš dežmetit, ma čoveka ne.

diferenca, ž. – razlika (Ne znan ka je diferenca zmed teh koz.)

dih, m. – miris (Va gulaše se ćuti dih ružmarina.)

dihat, gl. – disati (Otprite poneštri, lagje će se dihat.)

dijak, m. – učenik vjerske škole (Šal je za dijaka va Pazin.)

dimjak, m. – dimnjak (Dimnjak ne vuče pa dimi.)

dinar i para – nekadašnje novčane jedinice (Dinar vredi sto par, a jeno i drugo ni pipi tabaka.)

diraka, ž. – trnje, drača (Diraka njin zarasla okol kuće.)

direhtiva, ž. – naredba

Kad je direhtiva od ženi ni ča mislet leh poć.

dišena, pridj. – mirisna (Dišena se rožicarascvala.)

dišenj, m. – nacrt (Kuća j’ storena jušto po dišenje.)

dišet, gl. – mirisati

Ne diši mu delo leh beči.

diši, gl. – miriše (Delo mu ne diši.)

dišpar, m. – nepar (Par, dišpar, bim-bum-bam!)

dišturba, ž. – smetnja, uznemiravanje (Sako zapolne mi pride za dišturbu.)

div, pridj. – divlji (Ov otrok je tako div.)

diva blitva, ž. – loboda (Divu se blitvu parića jenako kot i pitomu.)

divertit se, gl.- zabavljati se

Jedan se mesec divertila, drugi plakala.

divertiment, m. – zabava (Berto Lučić je užal reć da ne voli poć ženun va Trst aš da j’ to dupli strošak a unjuli divertiment.)

divina, ž. – divljaštvo (Taj čovek je diva divina.)

divi šipak, m. – divlja ruža (Neki ga zovu i srborit.)

divjaka, ž. – divlja trešnja, jabuka… (Va šume rastu jabuki divjaki.)

divka, ž. – zamjena za kavu (Žlica divki i žlica ješmika pa skuhaj kafe.)

divo, pridj. – divlje (Pitomo pušća, divo lovi. / ženidba u drugo selo)

divo blago – divljač (Divo blago prihaja se bliže kuć.)

divojka, ž. – djevojka (Ona je dobra divojka, delava i poštena.)

dneve, po dneve, pril. – dan, danju (Ni Isus ni se storil va jenen dneve.)

doba, na dobu, pril. – vrijeme, na vrijeme

Len gre na dobu spat, ma se na dobu ne stane.

dočin, – čim (Dočin finin opletovu lehu, prit ću ti pomoć.)

doć, gl. – doći (Doć ću do osme.)

doćuhat, gl. – načuti (Otac će doćuhat ča se govori.)

dofinit, gl. – dovršiti (Pepić, kad ćeš dofinit ti košić?)

dogjedat, dogledat, gl. – dogledati (Ni ča gledat, starega treba dogledat.)

dohaja, gl. – dolazi (Dohaja mi namisal se neš od svojni.)

dok, m. – brodogradilište (Na doke su stavili kobilicu za nov brod.)

dokanpanat, gl. – doklatiti se (On vavek dokanpana okol obeda.)

dokasna, pril. – do kasnih sati (Dokasna smo sinoć vunu gardašali.)

dokle, – dok (Dok moren – ću!)

dokle god – sve dok

Čovek se vadi dokle god je živ.

dokončan, pridj. – dogovoren (Dokončali smo ženidbu, sad ča Bog da.)

dokončat, gl. – uglaviti, dogovoriti (Otac neka gre dokončat ženidbu i finjena maša.)

dol, m. – dolina (Pun je dol kapuza.)

dolac, m. – vrtača (Ov dolac je najboji za repu poset.)

doleka, pril. – dolje (Kalceti su ti pale doleka.)

doma, pril. – kod kuće (Doma je najlepše magari ni najboje.)

domislet se, gl. – sjetiti se (Sega se vraga treba domislet.)

domišjat, pridj. – dosjetljiv

Domišjat je i vraga zmislel.

domišjat se, pridj. – sjećati se (Domišjan se sanic i snega.)

donagledat, gl. – nagledati se do mile volje (Donagledal se sveta.)

donajist, gl. – najesti se do sita (Od kad je prišal s partizani ne more se donajist fažola.)

donašat, gl. – donositi (Jedan va kuću donaša, tri odnašaju.)

donavadit, gl. – naučiti (Mala se otela još se neš donavadit prej leh se oženi.)

donažontat, dožontat, gl. – donamjestiti, došiti, dodati (Dožontali su mu i tujo.)

dopejat, gl. – dopeljati (Rabi dopejat drevo z šumi.)

dopovedet, gl. – uvjeriti (Otroku more dopovedet mat i palica.)

Žena mužu pod krpaturon se dopovede.

doseć, dosegnut, gl. – doseći, ali i dosjetiti se

Dokle oko dosegne i ruka posegne.

dostorit, gl. – doraditi (Zvani j’ storil, još mora znutri dostorit.)

došemetat, gl. – doteturati (Došemetal je do nas.)

dota, ž. – miraz (Saka divojka dobije dotu, a neke još i lejitimu.)

Oženil se za dotu.

dotaknut, gl. – dodirnuti (Dotaknut ću ti kolena.)

do tal, pril. – do zemlje, do tla

Nosila j’ sviti do tal ma sejeno ni porkariju pokrila.

doteć, gl. – dostići, sustići (Hodi naprvo, doteć ću te.)

dotepuh, m. – dotepenac (Dotepuh jedan, ki zna od kude je.)

dotikat, gl. – dodirivati (Ne smeš dotikat z blatnemi rukami belu robu.)

dovabit, gl. – domamiti (Vavek je umel na fičić tići dovabit.)

dovac, m. dovica, ž. – udovac, udovica (On dovac, ona dovica, najboji su za skupa!)

dovidova – doviđenja (Dovidova, Nene, ću ti pisat z Merik.)

dožontat, gl. – dodati (Na meru salati vavek pešćicu dožontaj.)

dragat, gl. – milovati (Mat mu j’ dragala obrazići.)

draginja, ž. – skupoća (Ni drago ni ceno, nego draginja za ponemet.)

drago, pridj.- skupo (Se je drago, a saki dan i se draže.)

drapa, ž. – dronjak (Ove drapi nosi već dve leta.)

drapat, gl. – kidati (Brageše mu se drapaju kot da su svilne.)

drcat, gl. – dirati, gurkati (Učitelice, on me drca!)

drcnut, gl. – dirnuti (Ti me saki put drcni kad pogrešin.)

drče, gl. – brnče (Na se strani drče motorki.)

dreče, gl. – deru se, nadvikuju, nadglasavaju (Ova deca cel dan dreče.)

drek, m. – izmet (Ne badaj va drek aš jače smrdi.)

Ča veći drek, to boje plava.

dremafka, ž. – visibaba (Se je belo od dremafki. / sad se rijetko čuje)

dremat, gl. – drijemati (Dremje kot kokoša na brusnice.)

dren, m.- drijen (Ovaj dren ovde raste već deset let.)

drenjula, ž. – plod drijena (Drenjuli su lepo zrele, najboje da storin malo marmeladi.)

drenovača, ž. – vitak drijenov štap

Kad drenovača progovori, delo se stori.

dretva, ž. – postolarski konac (Ov mali bi bregeše rasparal da mu ih i z dretvun zašijen.)

drevena žlica, ž. – žlica izrađena od drveta (Jilo se z drevenun žlicun i z jene zdeli.)

drevo, s. – stablo (Drevo je rastuće, drva su za goret.)

drežnjat, gl. – besposleno gubiti vrijeme (Ive, ne drežnji, leh delaj.)

dricat, gl. – ravnati (Ricasti vlasi ti ni ča dricat.)

drit, pridj. – ravan (Mali je drit kot bandera.)

drknut, gl. – blago gurnuti nekoga, dotaknuti radi opomene (Drkni me kad žgaran.)

drknjen, pridj. – pripit (Već je h nan prišal drknjen.)

drmusat, gl. – jako tresti (Majko moja, drmusa tega otroka kot vreću.)

drndat se, gl. – tresti se na vozu ili u vozilu (Drnda, drnda, ma se boje siromaški vozit, leh gosposki hodit.)

drob, m. – utroba (Prasca su ubili, ma mu još nisu zneli drob.)

droban, pridj. – sitan (Ov otrok je droban ma j’ krepak.)

drobiš, m. – sitniš (Ov drobiš pusti za lemozinu.)

drobi, gl. – usitnjava (Čuj kako na brege kroša drobi kamik.)

dropčić, m. – iznutrice (Najboji ti je dropčić na kiselo.)

dropi, – dropina, komina (Malo mi dropi pusti za po repe.)

drozgić, m. – drozd (On mladić kanta kot drozgić.)

drsat, gl. – klizati (Gremo se drsat?)

drsi se, gl. – kliže se (Drž se zida aš se drsi.)

dršć, m. – drozd (Kantaju dršći na puna usta. / znak proljeća)

drugačije, drugačeja, pril. – drukčije, drukčija (Drugačije je bilo svojni.)

drugde, pril. – drugdje (Ovde ovako, a drugde drugačije.)

drukat, gl. – štampati, gurkati, nagovarati (Ne drukaj, leh reči ča imaš.)

držalo, s. – ručka (Nasadil ga na svojo držalo. / pridobio ga)

držat se, gl. – držati, imati stav (Drži se kot prinčipesa. / oholo; Drži se kot bolan srat. / bezvoljno; Drži se kot kaša lonca. / priljubljeno.)

dudnjat, gl. – tutnjati, odjekivati (Sa je kamara dudnjala od njigovega smeha.)

dugo, pril. – daleko (Ki pomalo gre, dugo pride.)

duhtor, m. – liječnik (Duhtora se zvalo za velu potrebu.)

duhtoresa, ž. – liječnica («Kakova je duhtoresa, Iviću?» pitala j’ mat. «Kot duhtor va brhane,» rekal je mali.)

dumboko, dunboko, pridj. – duboko (Rozgi zavapči dunboko, dunboko.)

dunke, – dakle (Dunke, Ive, gremo?)

duplo, – dvostruko (Kad malo popiješ duplo vidiš, kad duplo popiješ, niš ne vidiš.)

duperat, gl. – upotrebljavati (Ovu padelu neću duperat.)

duperano, poduperano, pridj. – upotrebljavano, potrošeno

Poduperano vreme ne moreš vrnut.

dupjak, m. – dvolitra (Spraznili su dupjak koliko biš rekal mićo a.)

dupli, – dvostruki (Dupli konci boje drže.)

dura, gl. – traje (Ov kapot mi dura već peto leto.)

durada, ž. – trajnost (Ova sorta robi je od vele duradi.)

durat, gl. – trajati (Dokle dura dura.)

duri, duret, gl. – kunjati, kunja (Naš nono smiron duri pul ognjišća.)

durit se, gl. – ljutiti se (Tri dni se duri pak pozabi.)

dust, gl. – dupsti

Ni ča va kamike škuju dust.

dušak (popit na dušak) – naiskap (Bačvu bi na dušak popil.)

dušica, ž. putac, m. – dugme (Zašij mi dušicu na stomanju. Pal mi putac s kapota.)

dušica, ž. – dušica za žižak (Stavi novu dušicu i zapali lumin.)

dušica, ž. – majčina dušica (Ala, deca, nabrat ćaće dušice za bronbul.)

dušnik, m. – otvor za zrak (Ako ognjišće nima dobar dušnik, smiron će dimet.)

duzina – tucet (Kupjevala san dve po dve i hćereza dotu dala duzinu kušinelnic.)

dvajset, br. – dvadeset (Dvajset let je pasalo od školi.)

dvanajst, br. – dvanaest (Otrok od dvanajst let ni za delo.)

dvojki – blizanci (Misleli su da će bit sin, a ono dvojki.)

dvor, dvorić, m. – staja za blago (Dvorić bi rabilo prekrit z novun slamun.)