gabrla, ž. – ukosnica (Ćapaj ti vlasi z dve gabrli.)

gaće, s. mn.- muško donje rublje (pj.: u ribara mokre gaće, za večeru ne zna ča će…)

gad, m. – vrsta zmije neotrovnice (Znan da je to gad, ma jas ti sebojin kaški kakova je da je.)

gajba, ž. – krletka (Gajbu san oprala, stavi tičića nutar.)

galetica, ž. – keks (Daj otroku dve galetice.)

galit, zagalit se, gl.- gledati, zagledati se (rugalica: Galo gali, lih va kašu žbali.)

galoše, ž. mn. – kaljače (Vane je bjuzgavica, stavi galoše.)

gamela, gamelica, ž. – vojnička porcija (Va gamele je švercal riži.)

ganga, ž. – banda (Niš njin ne veruj, to ti je jena ganga i pol.)

ganut se, gl. – pokrenuti se (Ala, mala, ganut se je!)

gardaš, m. – sprava za češljanje vune (Gardaš je spravan, vuna je spravna, samo ne znan ki će gardašat.)

gardašat, gl. – češljati vunu na gardaš (Gardašan vunu, moran kopice oplest.)

gardelac, žvrgulin, m. – češljugar (Ov gardelac kanta po si dnevi.)

garoful, m. – karanfil (Garoful na peto i moreš poć va crekav.)

garofulac, m. – klinčić (Skuhaj malo vina i stavi par garofulac za dih.)

garza, ž. – gaza (Garza je oprana, sad ju speglaj i bit će kot nova.)

gas, m. – plin (Ov gas neš slabo gori.)

girofa, ž. – vrsta žbuke (Girofu hitaj na zid, a ne po tloh.)

giza, ž. – lijevano željezo (Ova je peć storena od gizi.)

gaža, ž. – šav, prošiv (Čekaj još samo da storin jenu gažu pak ćeš provat brhan.)

Da njoj usta zagažaju, na rit bi progovorila.

glava, glavina, ž. – glava, glavurda (Danas mi se čini da niman glavu nego glavinu, kako me boli.)

Va glavu teško, z glavi lahko.

glanduli, ž. – krajnici (Od kad smo mu zneli glanduli već ni bolan.)

glavar, m. – starješina, poglavar (On je glavar od kuće i od Grada.)

glavica, ž. – vrh brda (Na samoj su glavice ozidali kuću.)

gledat, gl. – gledati (Tu ni ča gledat, nego delat.)

globit, gl. – platiti kaznu (Ako pasaš na črjeno, ćete globit!)

glodat, gl. – strugati (Najslaje je svojni bilo glodat kotlić od palenti.)

glodica, ž. – mrvice koje ostaju kod pravljenja masla

Pred glodicun glad beži.

glog, gložić, gložina, m. – trn, trnić, veliki trn (Glog ti pači sagdere, va duše, va pete i va prste.)

glog prorok, m. – vrsta gloga (Prorok se stisnul, daž će.)

glogurić, glogulić, m. – plod crnog gloga (Od mora smo hodili lašni i glogulići jili.)

gloje, gl. – glođe (Ov pas već dve ure gloje ovu kost.)

gložje, s. mn. – trnje (Ot kad se ne kosi, na ovoj je senokoše ziraslo gložje.)

gluh, pridj. – gluh (Ča slep ne vidi, to se gluh domisli.)

gluše, s. – gluhonja (Gluše gluhi, ča ne čuješ ča govorin?!)

gnat, zagnat, gl. – goniti (blago) (Drugu šetemanu će ćaća gnat blago.)

gnoj, gnojnica, m. – gnojivo, tekućina od gnoja (Ni teško nosit gnoj, samo je gnjusno kad se gnojnica zleva za vrat.)

gnjavit, gl. – dosađivati (Gnjavit ću te se dokle mi to ne storiš!)

gnjerat, zagnjerat, gl. – roniti, zaroniti (Ne moreš se navadit gnjerat ako ne zagnjeraš.)

Zagnjeral je va delo, pa nikako da splava.

gnjeta, ž. – gužva (Va ovu gnjetu ni mi za poć.)

gnjest se, gl. – gurati se (Gnjete se kot mokra stomanja v rit.)

gnjida, ž. – jajašce uši (Bit će da ni već šenac, aš ni videt ni jenu gnjidu. Pepić se ćapal Mimice kot gnjida. / prilijepio se uz nju)

gnjilo, pridj. – trulo (Gnjila vreća ne stoji povajer. Prazna vreća ne stoji povajer.)

gnjus, m. – bezobraznik (On je najveći gnjus va sele.)

gnjusan, pridj. – odvratan (Gnjusan je ovako neopran.)

gnjusarija, ž. – svinjarija (Gnjusariju store vavek i vekon isti.)

gnjusoba, ž. – ogavnost, nečistoća (On je gnjusoba od čoveka.)

goba, ž. – grba (Ima gobu od rojenja.)

gobast, pridj. – grbav (Brižan, gobast je.)

gopčica, ž. – grbavica (Bila je gopčica ma je dobro umela vroki razvreć.)

gopčić, m. – grbavac (Ne more se delat aš je gopčić, ma je dobar kot kruh.)

god, m. letnica, ž. – imendan, obljetnica (Danaska je nonotov osandeseti god.)

godit, gl. – biti ugodno (Kemu neće godit ako ga s peron glade.)

gojit, gl. – uzgajati

Ne otepaj, nikad ne znaš ča gojiš.

gol, pridj. – nag (Ni obučen, nego nag.)

gol golcat, pridj. – potpuno nag (Čovek ti gol golcat pride na svet.)

golčić, m. – vrsta ribe, manje lokarde (Kupi jeno kilo golčić za marinadu.)

golica, ž. – drvena posuda za nalijevanje vina (Puna j’ golica belice.)

gomila, ž. – mjesto za odlaganje stajskog gnoja i smetište (Hiti ov razbijeni lončić na gomilu.)

gondula, ž. – gondola (Na Ponte Roso je kupila gondulu i delala se da j’ bila va Venecije.)

gonit se, gl. – tjerati se

Kad bi ženska imela rep, znal biš kad se goni.

gora, ž. – šuma, planina (Jutra jutro rano gremo va goru.)

goreka, pril. – gore (Hodi goreka na šufit pa mi spusti greštu kapuli.)

goret, gori, gl. – gorjeti, gori (Stavi dve trešćice na oganj da boje gori. Će, će, goret, mamo.)

gorice, ž. – đurđice (Convallaria majalis) (Nabrala san pešćicu goric.)

gorko, gorak, pridj. – vruće, vrel (Teruso je gorko, pazi da se ne opečeš!)

goršćak, m. – radnik u šumi (On je goršćak, ume delat z drevon.)

gorući, pridj. – vreli (Ne zimaj v ruki gorući konpir!)

gospa, ž. – gospođa (Prijela gospa za žmuj pak njoj se storil žuj.)

gospica, ž. – lasica (Gospa s gospicun okol vrata. /gospođa s ovratnikom od lasice)

gospošćina, ž. – gospodstvo (Gospošćina njin sela na prag.)

gotovit, gl. – pustiti tijesto da se diže (Stavi kruh gotovit pa će bit mehak.)

govorčin, m. – govornik (Bil je dobar govorčin, ni tri ga nisu mogla nadgovorit.)

govorit z ognja – buncati (Zovite duhtora, počel je govorit z ognja.)

grabanja, ž. – jagma (Prodali su črešnje na grabanju.)

grabanjat se, gl. – jagmiti se tko će više ugrabiti (Deca, ne grabanjajte se, bit će za sakega dosta.)

grabišće, s. – drška za grablje (Moran storit novo grabišće, staro se prekinulo.)

grabje, ž. mn. – grablje (Trebe rabit i vili i grabje. / davati i uzimati)

gracija božja – nešto izuzetno (Hodi kot gracija božja.)

grad, gradina, m. – grad, veliki grad ali i ostaci nekadanjeg grada (Bil je grad, beli grad, sad je gradina.)

gradi, m. – stupnjevi (Koliko gradi ti ima ta rakija? Koliko gradi je vane aš je zima?)

gradeli, ž. – rešetka, roštilj (Hiti dve ribi na gradeli!)

grah, m. – grašak (Grah mi se ovo leto ponesal.)

graja, ž. – kupina, trnje

Ni graju va tujen ne tiči.

grajan, m. – čovjek koji živi u gradu (Kastafci su grajani, a Kastafki grašćice.)

grancivo, pridj. – užeglo (Ovo van je ule grancivo.)

granpa, ž. – staro blato (Granpa se ćapala na bačve. Granpa na rukah.)

grašica, ž. – tuča

Grde besedi tuču kot grašica.

graštelada, ž. – odvodna rešetka i rešetka od kovanog željeza na prozorima (Grašteladi su krivo stavili pa ne pobiraju vodu.)

gratat, gl. – strugati (Ne grataj po ten lonce, viš da već nutre ni niš.)

grča, ž. – čvor na daski, na stablu (To ti je tako kad smiron piliš po grče. / uzaludnost)

grčavo, pridj. – kvrgavo (Grčavo drevo se teško cepa ma dobro gori.)

grd, pridj. – ružan (Grd kot noć, a spejal je najlepšu nevesticu.)

grdoba, ž. – rugoba (Zvani grdoba, a nutreh duša od čoveka.)

grebujav, pridj. – hrapav (Ruka mu je grebujava.)

gredu, gremo, gl. – idu, idemo (Maškare gredu, gremo i mi.)

greh, m. – grijeh (Greh na greh pa gromača grehi.)

grešan, pridj. – griješan (Saki je čovek grešan, budi za ča.)

gren, gl. – idem (Jas gren, a ti hot.)

grest, zagrest, pogrest, gl. – grepsti, plitko zakopati, pogrepsti

Ni ča grehi zagrest, nego dunboko zakopat.

grešta, ž. – vijenac luka (Su kapulu smo spleli va grešti.)

grez, grezo, pridj. – grub, grubo (On ti je jako grez čovek. / neuljudan; To drevo je grezo zblanjano.)

grifik, m. – oštro brašno (Za štrudel stavi pol mehkega cveta pol grifika.)

grintav, pridj. – čangrizav

Grintav je od slabe vuni spreden.

Ča j’ koza grintaveja, to više rep zdiže.

grintavac, m. grintavica, ž. – čangrizavac, žena kojoj nikad ništa nije dobro

grišpa, ž. – nabor, urezotina (Na čele mi se storila prva grišpa.)

grišpat, gl. – nabirati (Obraz mu se nagrišpal kot stari konpir na mlado leto.)

griža, ž. – kup kamenja na kraju imanja (Smiron se svade okol one griži, namesto da ju osnaže.)

griža, ž. – dizenterija (Ne jij te zelene jabuki, aš će te ćapat griža.)

grlo od šterni – uzdignuti ukrasni klesani obrub na cisterni, grotlo

grm, grmić, m. – hrast, hrastić

Ako ni grma, ni ni hlada.

grmi, grmet, gl. – grmjeti (Pul njih al grmi al daž pada. / ili svađa ili plač)

grnut, nagrnut, nagrnjat, gl. – hrliti, nahrupiti, stavljati zemlju oko sadnice (Nagrnuli smo konpir. Još moramo nagrnut frmentu.)

grobja, s. – kup napeljanog kamenja (Ćaće, na kraj umejka storili smo grobja.)

gromača, ž. – gomila kamenja (Kamene smo nahitali na gromaču, sad ćemo zid ozidat.)

grota, ž. – stijena (Z mora špija grota.)

grozje, s. – grožđe (vrste npr.: jarbola, jarbolica, brajkovac, plemenka, verdić, malvazija, ciziba, brankošćina, belinac, stolno, fragula)

grunat, m. – imanje (Vas smo grunat obdelali.)

gruntaš, m. – posjednik zemlje (On je bil gruntaš, ma ni volel zemju obdelevat.)

grustet se, gl. grusjiv, pridj. – lijen, ne da mi se (Grusti mu se delo. / nerad)

Ni grusjiv za ćapat pirun.

guba, gubica, ž. – vrganj (Dve gubice i dva jaja dobra su večera.)

gubit se, gl. – gubiti pamćenje (Pred jeno dva meseca počel se j’ gubit.)

gučet, gl. – glasanje golubice (Volin kad mi jutro guče golubice.)

gumarići, m. – tenisice (Vlih smo kupili ti gumarići, a već su mu prsti vane.)

gunjat, zagunjat, gl. – mrsiti, zamrsiti (Zagunjalo mu se živjenje.)

gurla, ž. – oluk ali i kameni vijenac cisterne (Stavili smo novu gurlu. Naručili smo gurlu za šternu. Ima vrat kot gurlu. / pijanac)

gusenica, usenica, ž. – gusjenica (Gusenice su nan kapuz pojile. Saka bi divojka rado bila vešća a ne gusenica.)

guslica, ž. – sigurnosna igla (Zašij dušicu, ne stavjaj guslicu na sviti aš je to grdo za videt.)

gustina, ž. – gustoća (Gustina ti j’ dobra, sad stavi orehi.)

gušće, pridj. – gušće, češće (Pridite malo gušće do nas.)

gušćerica, kušćerica, ž. – gušterica (Kega gušćerica uji da se i kaški boji.)

gušt, m. – užitak (Gušt je delat z dobremi delavci.)

guštat, gl. – koštati (To delo će nas dosta guštat, ma će bit lepo storeno.)

gut, m. – gutljaj (Provaj jedan gut rakije. Ima gut od litri. / pijanac)

gut, m. – grlo (Ćapal ga za gut.)

guvno, s. – gumno (Donesli smo šenicu na guvno prej dažja.)

gvardija, ž. – straža (Na gvardije je Vid.)

gvardijan, m. – čuvar, glavar samostana (Naš gvardijan je dobar čovek.)

gvarnirat, gl. – ukrasiti (Gvarnirat ću ribu na pijate kot za pir.)

gvantijera, ž. – pladanj (Ni dobro da otrok se dobije na gvantijere. / olako, bez muke)