Jožačevi

Mej Hrenićevemi i Štrakotovemi je kuća va koj su bivali Jožačevi: dve sestri Dalica i Albina, obedve neoženjene, a brat njin Pepić je bil slep i živel je va dome slepeh va Popovače – Moslavina, kade je navadil jedan od arti, ke slepi navade da moru ča korisnega delat. Dalica je bila šilica i pametin da mi je kod otroku vavek šila robice za blagdan. Ma su je pokle prezele šilice ke su moderneje šile i za Dalicu je bilo se manje posla, morda samo za ku stareju. Od tega ča je Dalica mogla zaslužit z svojen arton su živele ona i sestra Albina. Su bile jako pobožne, prave bogomoljki, i ni bilo ružarija na ken se ne bi čul kanat Dalice. Ona je z Albinun urejevala oltari, stavjala rožice, potrla bi prah po oltareh i klupah va crekve – aš stari Pepić Mežnar ni mogal a ni umel to delat. Brat njin Pepić bi prišal doma šetimanu al dve sakega leta, bi obašal poznati po Grade ki žmuj vina popit i ki šolad dobit, rad je šal i v oštarije će mu ki kvartin platit, a sakuda je jako trdo govoril po hrvaski kod da ni z Grada, kod da je se po domaću pozabil. Bi i zakantal, ma ga jako ni bilo gušta čut. Mi, dečina smo se čudili kako po Grade hodi prez palice, aš smo bili navajni gledat Gušteta Bondetovega al Anđela od Bani, obadva slepi, ki su vavek pred sobun šlatali s palicun hodeć po Grade. Nisan baš sigur, ma zgleda mi da se ova familija zvala Drnjević.